Osvrt predsjednika AMM-a Budimira Raičkovića na ekonomsku situaciju – dnevne novine Dan

1. Šta očekujete od nove Vlade da uradi po pitanju ekonomije države i pomoći privredi?

U ovom trenutku jasno je da se privreda Crne Gore jednostavno rečeno bori za opstanak.

Od nove Vlade očekujemo da u granicama svojih mogućnosti uradi sve na kratkoročnim mjerama pomoći privredi, ali i da radi na mjerama koje bi na srednji i duži rok doprinijele da se prevaziđe situacija koja nas defiiše kao visoko uzvozno zavisnu ekonomiju, što se u krajnjem reflektuje naglašenim trgovinskim deficitom tj. negativnim bilansom, kada je u pitanju odnos uvoza i izvoza. Očekujemo da će Vlada osnažiti konsultacije sa poslovnim organizacijama, kako bi na partnerskim osnovama zajednički nalazila najbolja i najefikasnija rješenja i tako se odlučno suočili sa mnogobrojnim izazovima.

Da bi ekonomija napredovala neophodno je da imamo jednostavnu regulativu, stabilnost i naravno kvalitetan i efikasan servis administracije. Očekujemo da Vlada poseban fokus stavi na sve vidove poreskog rasterećenja privrede, ali i da zajedno sa poslovnom zajednicom osmisli i realizuje projekte, usmjerene ka izvozu odnosno proizvodnji i preradi, kako bi se supstituisao uvoz, tj. ublažio ogroman trgovinski deficit.

Više puta smo iskazali naše očekivanje da će se ići ka istinskoj digitalnoj transformaciji administracije i privrede. U tome, pored brzih i efikasnih servisa države za građane i privredu, vidimo i niz poslovnih šansi za privredu.

Očekujemo da će Vlada na svim tenderima koje država i lokalne administracije raspišu, naći zakonske mogućnosti da prioritet daju domaćim kompanijama.

Na polju privlačenja stranih direktnih investicija, mnogo snažniju ulogu bi trebala da igra naša ekonomska diplomatija i tu očekujemo reforme ovog sektora.

Očekujemo da će Ministarstvo za ekonomski razvoj ali i druga nadležna ministarstva, analizirati funkcionalnost i opravdanost postojanja različitih savjeta, te da će se u savjete koji se bave ekonomijom, uključiti zainteresovane poslovne organizacije koje mogu i žele da daju doprinos.

2. Do sada je prethodna vlast usvojila tri paketa pomoći privredi. Da li je ta pomoć bila dovoljna da se privrednicima pokriju gubici nastali zbog posljedica pandemije i odluka o zatvaranju i ograničavanju rada velikog dijela privrede?

Dosadašnji paketi pomoći, s obzirom na stanje u kojem se privreda nalazi, ni izdaleka nisu bili dovoljni da bi se pokrili nastali gubici privrede.

Nažalost realnost je takva da javni dug i budžetski deficit jednostavno ograničavaju, ili bolje rečeno, vežu ruke za onu pomoć koja je zaista potrebna privredi. Cijenimo da je državna pomoć privredi ustvari investicija i da jedino sa još snažnijom podrškom, privreda može da stvara novu vrijednost i puni budžet. Koliko god to zvučalo nepopularno, aktuelna društveno-politička situacija nažalost skreće pažnju sa ključne teme, odnosno sa problema koji nas sve tište, a to je kako sačuvati radna mjesta, eknomsku supstancu i doći do zelene grane kada je ekonomija u pitanju.

3. Da li je privredi neophodan četvrti paket mjera i šta bi on trebalo da sadrži? Koje su to prioritetne mjere i vrste pomoći koje bi četvrti paket pomoći morao da ima?

Privredi je potrebna kontinuirana pomoć kako u sektoru turizma i ugostiteljstva tako i ostalim granama koje su snažno pogođene.

Naglašena nelikvidnost, pad prihoda i zaduženost privrede, su problemi koji se moraju hitno rješavati, pri čemu poseban fokus treba staviti na mjere podrške malim i srednjim preduzećima. Iako je situacija složena, ona bi nam mogla poslužiti kao dobar osnov da Crna Gora ujedini sve svoje znanje, potencijale i resurse u pravcu ekonomskog oporavka i razvoja.

4. Koliko će CG privredi biti potrebno vremena da se oporavi od posledica pandemije, s obzirom da je oporavak od ekonomske krize dugo trajao?

Procjene vremena oporavka su jako nezahvalne. U scenariju da se vakcina protiv korone pokaže djelotvornom i da ne dođe do nekih novih poremećaja na globalnom nivou, povećaće se protok ljudi, roba i kapitala, odnosno krenuti ka oživljavanju svjetske ekonomije. Kada je u pitanju Crna Gora, 2021. godine, uz povoljan zdravstveni bilten, moglo bi se krenuti ka nešto pozitivnijim ekonomskim pokazateljima. Ipak uzimajući u obzir sve faktore, oporavak naše ekonomije i vraćanje na pozitivne ekonomske parametre, neće biti brz ali kao mali sistem imamo mogućnost da zajedničkim djelovanjem taj proces ubrzamo. Naravno restrukturiranje privrede i otklanjanje niza slabosti koje su se pokazale u protekloj godini ali i ranije, nije posao za kratak rok.

5. Kakav je Vaš stav o Montenegro erlajnsu i Aerodromima? Da li država treba da nastavi da pomaže MA i održi ga u životu, te da li s druge strane Aerodrome treba dati pod koncesiju?

Svjedoci smo ovih dana da je pitanje statusa Montenegro Airlines-a i najava mogućeg gašenja otvorio snažnu polemiku i da je isto mnogo više tretirano kroz političko emotivnu, a ne ekonomsku prizmu. Istine radi, u javnosti su se pojavili ekonomski osvrti pro i kontra: argumentacijom u prilog opstanka ali i argumentacijom u prilog gašenja kompanije zbog nagomilanih dugova, lošeg upravljanja i ekonomske neodrživosti u postojećim okolnostima. Mišljenja sam da u centru pažnje treba da budu kvalitetne i objektivne ekonomske analize. Svakako da Crna Gora mora učiniti sve da ima svoju zdravu i održivu avio kompaniju. Naravno, gazdovanje tom kompanijom mora biti domaćinsko i usmereno ka pozitivnim poslovnim rezultatima. Loša putna infrastruktura čini nas jako zavisnim od avio saobraćaja i treba učiniti sve da se nađe održivo i zakonito rješenje. Što se tiče sudbine Aerodroma, da li ili ne ići u koncesiju, cijenim da država kada god to može, zadrži u svojim rukama resurse i kompanije od stratešog značaja.

6. Kakva će biti po Vašem mišljenju 2021. godina u ekonomskom smislu?

U prethodnom dijelu intervjua sam dao ocjenu da će 2021. godina biti prepuna izazova, ali se nadam da zajedno možemo u fokus staviti ekonomiju i krenuti ka njenom oporavku.

Asocijacija menadžera CG će svakako intenzivirati komunikaciju sa Vladom i resornim ministarstvima, posebno u pravcu kreiranja stimulativnog poreskog ambijenta, jednostavne i predvidive poreske politike i zakonske regulative, podizanja efikasnosti servisa za privredu i građane, kao i još snažnijoj podršci preduzetništvu. Poseban fokus treba staviti ka daljim reformama obrazovnog sistema koji će od najranijih dana stimulisati kreativnost, inovativnost i preduzetnički duh i na taj način stvarati kvalitetnu kadrovsku bazu za privredu.

Utorak, 5. januar 2021. godine.