office@amm.co.me +382 20 230 778

Autorka teksta: Anastasija Boljević, generalna sekretarka ISRCG i članica Odbora za HR, trening i edukaciju u AMM-u

Uloga menadžmenta u procesu finansijskog izveštavanja – interesi i odgovornost

Finansijsko izveštavanje je proces obezbeđivanja finansijsko-računovodstvenih informacija o preduzeću i njihovog prezentovanja stejkholderima preduzeća. Kao instrumenti za uspostavljanje komunikacije između informacija koje su generisane u okviru računovodstvenog informacionog sistema, s jedne strane i brojnih korisnika računovodstvenih informacija s druge strane, pojavljuju se brojni finansijski izveštaji.
Pripremanje i sastavljanje finansijskih izveštaja se poverava profesionalnim računovođama, s tim da je za kvalitet finansijskih izveštaja pred vlasnicima kapitala i ostalim stejkholderima primarno odgovoran top menadžment preduzeća. Postojanje minimalnih zahteva u okviru zakonske i profesionalne računovodstvene regulative po pitanju obelodanjivanja finansijskih informacija, kao i mogućnost izbora između više ponuđenih alternativa, omogućavaju menadžmentu da utiče na iskazivanje performansi preduzeća, a samim tim i na kvalitet prezentovanih informacija.
Računovodstvo zasnovano na obračunskoj osnovi je pod uticajem menadžera, u smislu odlučivanja o računovodstvenim politikama i metodama procene. Način klasifikacije sredstava, procena po knjigovodstvenoj ili fer vrednosti, procena veka trajanja stalne imovine, izbor metode amortizacije i obračuna zaliha, obelodanjivanje informacija o potencijalnim obavezama, samo su neki od primera područja koja menadžerima nude mogućnost prosuđivanja i pravo izbora. Konačan izbor i eventualne skrivene namere menadžera, svakako imaju efekta na realnost iskazanog stanja i performansi preduzeća.
Kako se zahtevima računovodstvene regulative ne mogu pokriti sva pitanja i problemi koji mogu nastati u različitim okolnostima, na menadžerima je da rešenja traže u skladu sa postojećim zahtevima i profesionalnim prosuđivanjem. Regulativa je tu da smanji subjektivnost onih koji su odgovorni za finansijske izveštaje, ali je ne može eliminisati.

Bliskost računovodstvenih tradicija naše i zemalja Evropske unije i razvoj domaće prakse finansijskog izveštavanja pod uticajem nemačko-francuskog stila, koji karakteriše visok stepen zakonske regulacije polaganja računa, primena principa urednog bilansiranja i isticanje odgovornosti menadžera, činjenice su koje dodatno ističu potrebu za unapređenjem odgovornosti menadžera za kvalitet finansijskih izveštaja u domaćoj praksi. Ukoliko dodamo postojanje strateškog cilja pristupanja Evropskoj uniji, suštinsko inkorporiranje svojstava sistema finansijskog izveštavanja vodećih članica Evropske unije u domaći sistem i usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa računovodstvenim direktivama Saveta Evropske unije po svim finansijsko-izveštajnim pitanjima, postaju neminovnost.

Potrebe menadžera za pouzdanim finansijskim informacijama

Računovodstveni informacioni sistem jeste jedini potpun kvantitativni izvor informacija, ali ne treba zanemariti kvantitativne i kvalitativne informacije koje pružaju eksterni izvori i ostali izvori u okviru poslovnog sistema preduzeća. Makroekonomske i industrijske informacije iz okruženja, kao i informacije iz proizvodnog, marketinškog i kadrovskog informacionog sistema preduzeća, predstavljaju važnu informacionu podlogu za aktivnosti menadžmenta u donošenju odluka.

Finansijski izveštaji predstavljaju značajan, ali ne i dovoljan izvor za zadovoljenje informacionih potreba menadžmenta. U zavisnosti od vrsta odluka koje donosi, menadžeri mogu koristiti informacije koje se odnose na preduzeće kao celinu ili informacije koje se odnose na pojedine segmente preduzeća. Informacije o ukupnim prihodima od prodaje za određeni period i njima pripadajućim rashodima mogu biti dovoljne za utvrđivanje poslovnog dobitka tokom godišnjeg perioda i praćenje trenda rentabilnosti posmatranog preduzeća. Ukoliko je cilj utvrđivanje doprinosa pojedinih delova preduzeća ili pojedinačnih proizvoda ostvarenom godišnjem dobitku, informacije iz finansijskih izveštaja moraju biti dopunjene upravljačko-računovodstvenim informacijama.
Finansijski izveštaji koji se sastavljaju na rok kraći od godinu dana predstavljaju važan izvor informacija koji menadžerima omogućava preduzimanje korektivnih aktivnosti u područjima koja su pokazala slabije rezultate. Mesečni podaci su ažurniji, i kao takvi prikazuju kretanja performansi preduzeća i njenih delova tokom celog poslovnog ciklusa. Finansijska analiza je važan instrument koji menadžerima pomaže prilikom procene opravdanosti ulaganja, mogućnosti pronalaženja dodatnih izvora kapitala i efikasnosti u upravljanju imovinom i kapitalom.

Zaključak

Prikazivanje finansijskog položaja i efekata materijalno značajnih događaja na finansijsko stanje, uspešnost i novčane tokove preduzeća, primarna je odgovornost menadžmenta koji vlasnicima kapitala i ostalim stejkholderima polaže račune o performansama preduzeća i sposobnošću upravljanja kapitalom preduzeća. U svrhu polaganja računa stejkholderima preduzeća, menadžmentu je na raspolaganju veliki broj instrumenata poput seta finansijskih izveštaja i izveštaja o poslovanju, kako na godišnjoj osnovi, tako i izveštaja na kraći rok. Konfliktna uloga menadžmenta se ogleda u mogućnošću pripremanja i prikazivanja informacija o povoljnom položaju preduzeća koje nisu realne. Vidim potencijal za saradnju između AMM-a, kao krovne organizacije menadžera i preduzetnika i ISRCG-a, kao strukovne organizacije, da na partnerskim osnovama kroz kanale komunikacije i edukacije podižu svest svojih članova o interesima i odgovornostima profesionalnih računovođa i rukovodioca.

Share this: